Nega mladih sastojina: Zadaci i perspektive
Nega mladih sastojina obezbeđuje budućnost šume. Ovde možete da pročitate šta treba učiniti i koji su odgovarajući alati.
12.11.2024
Pregled: Nega mladih sastojina
- Nega mladih sastojina obuhvata mere u šumi do početka proređivanja
- Odgovarajući uređaji su trimeri, uređaji za proređivanje i motorne testere
- Glavni fokus rada u Šumarskom edukativnom centru u Arnsbergu
- Svakih 3–5 godina vrši se procena i obeležavanje drveća
Nega mladih sastojina je važna jer može da poboljša i olakša buduće radove na proređivanju. Ona obezbeđuje kvalitet i stabilnost sastojina u šumi
Nega mladih sastojina treba da se obavi kada drveće dostigne visinu do 12 metara.
Intervencije treba ponavljati svakih 3–5 godina dok drveće ne dostigne prečnik od 20 cm. Intervencije se sprovode u zavisnosti od potrebe – jesenji i zimski meseci su najpogodniji kao godišnje doba za negu mladih sastojina.
Prema godišnjem programu korišćenja sredstava za održivi razvoj i unapređenje šumarstva Republike Srbije iz 2024. godine, može se pretpostaviti prosečna cena od 35.000 RSD po hektaru za negu mladih sastojina do 10cm prsnog prečnika.
Proređivanje mladih zasada se odnosi na intervencije kod mladih sastojina za razliku od proređivanja starih zasada (= intervencije kod starih sastojina).
Osnove nege mladih sastojina
Nega mladih sastojina obuhvata sve mere do početka proređivanja u cilju obezbeđivanja kvaliteta, stabilnosti i strukture zasada i prirodnog obnavljanja.
Centralni princip nege mladih sastojina i gustiša je: „Gustiš mora ostati gustiš“. Gustiš u šumi je sastojina sa visinom drveta od 2 metra i prečnikom manjim od 7 cm.
Ali neće svi gustiši i ostali zasadi ostati netaktnuti: Poslednjih godina oluje su oborile mnogo drveća, na primer uragan Kiril 2007. godine 15,7 miliona kubnih metara drveta. Vrućine i suša takođe ugrožavaju sastojine. Ovi ekstremni vremenski uslovi izazvali su ogromne gubitke za šumarstvo. Dobre vesti: Zahvaljujući pošumljavanju, sastojine se oporavljaju od ranijih katastrofa.
Za negu mladih sastojina potrebna je odgovarajuća oprema.
Negom mladih sastojina može se kontrolisati sastav vrsta drveća u gustišu i prilagoditi klimatskim uslovima. Trajna šuma budućnosti je mešovita šuma, uzimajući u obzir klimatske promene.
Po pravilu nema intervencija u gustišu četinara, na primer u slučaju mladih sastojina smrče. Cilj je da se postigne sastojina bogata različitim vrstama drveća koja je strukturisana i stabilna. Ako se radi o sastojini sastavljenoj od listopadnog drveća, cilj je da se postigne zatvoreno, mešovito zgušnjavanje sa opcijama za sledeću fazu selekcijskog proređivanja.
Ergonomski i zaštićen rad u šumi
Odgovarajući alat za negu mladih sastojina
Da bi se nega mladih sastojina obavljala profesionalno, važno je imati odgovarajući alat. Na primer, pogodni su trimeri visokih performansi sa listovima kružne testere, uređaji za proređivanje i motorne testere.
Prednosti i nedostaci pojedinačnih radnih uređaja
U nastavku upoređujemo neke od karakteristika, kao i centralne prednosti i nedostatke pojedinačnih radnih uređaja:
Trimer | Uređaj za proređivanje | Motorna testera | |
Prečnik drveta | 0–10 cm | 3–20 cm | 3–>20 cm |
Oblast primene | Rana faza nege mladih sastojina: Regulacija, mlada sastojina Regulacija mešovitog rasta, smanjenje broja stabala | U veoma gustim sastojinama za regulisanje mladih sastojina, regulisanje mešovitog rasta i proređivanje | U veoma gustim sastojinama za regulisanje mladih sastojina, regulisanje mešovitog rasta i proređivanje |
Prednosti | Ergonomija, efikasnost | Mobilnost, fleksibilna upotreba u svakoj fazi, visoka bezbednost pri radu, brzo učenje | Mobilnost, fleksibilna upotreba u svakoj fazi, težina |
Nedostaci | Malo prostora za manevrisanje, otežano korišćenje u kasnijim fazama nege šume | Motorna testera omogućava veću pokretljivost, veće opterećenje za zglobove | Ergonomski nedostaci, bezbednost pri radu |
Prednosti baterija
Pri nezi mladih sastojina u šumi, STIHL uređaji mogu da pruže mnoge opšte prednosti baterija: Ne stvaraju skoro nimalo buke na pešačkim stazama i izletištima i pogodni su za rad bez emisija. To znači da imaju nizak karbonski otisak i doprinose zdravlju zaposlenih.
Pored toga, savremeni baterijski uređaji imaju toliko visoke performanse da mogu lako da idu u korak sa benzinskim uređajima.
Analiza sastojina
Za razliku od kontrole drveća, koja se obavlja svake dve godine duž saobraćajnica, analize sastojina su ređe potrebne ukoliko se mlade sastojine neguju. Procena se vrši svakih 3–5 godina i preporučuje se za jesenje i zimske mesece. Pri tome se potreba za intervencijom procenjuje na 100–150 poena po hektaru u pristupačnim područjima.
Da bi se odrazili lokalni uslovi, takozvana „opcija“ je označena zelenom trakom na svakih 8–10 metara. Odabrana opcija ilustruje cilj nege ili karakteristike budućih kandidata u oblasti procene od približno jedan ar.
Kada delovati?
Samo u slučaju ometanja izabrane opcije, neophodna je pažljiva intervencija u korist opcije.
U njenoj blizini od oko jednog ara, potrebno je ukloniti ili iseći izbočenu grubu formu („superklija“) ako će ova superklija u dogledno vreme ometati neke od vaših odabranih opcija ili ako se može ukloniti tek kasnije uz veliki napor. Time se čuvaju i sekundarne i pionirske vrste drveća, što je važno za očuvanje prirode.
Srodna tema je i prateća vegetacija. Ona nudi efikasnu zaštitu od vetra, isušivanja i snega. Međutim, treba ukloniti zaraslu prateću vegetaciju u vidu brzorastućih biljaka, jer one često lišavaju mlado drveće vode, svetlosti i hranljivih materija.
Zova je jedna od kritičnih biljaka prateće vegetacije
U kritične biljke spadaju sledeće biljke:
- bujad (Pteridium aquilinum)
- kupina (Rubus sect. Rubus)
- žlezdasti nedirak (Impatiens glandulifera)
- zova (Sambucus)
Sve intervencije u vegetaciji uvek treba izvoditi vodeći računa o bezbednosti pri radu i odgovarajućim klasama zaštite od posekotina opreme.
Budućnost nege mladih sastojina
S obzirom na izazove koje postavljaju klimatske promene, profesionalna nega mladih sastojina će nastaviti da igra važnu ulogu u budućnosti. Rizik od potpunih gubitaka usled odumiranja drveća se povećava, ali dosledna, kontinuirana nega mladih sastojina smanjuje rizik od gubitaka.
Pojedinačno drveće koje je rano vitalizovano, robusnije je u ekstremnim vremenskim uslovima. Pored toga, vezivanje CO2 može se povećati uzgojem šuma. Paket „Fit for 55“ kao deo Zelenog dogovora EU (EU Green Deal) poziva na sadnju 3 milijarde stabala do 2030.
Ovo dovodi do velike potrebe za negom mladih sastojina i proređivanjem mladih zasada radi očuvanja biodiverziteta šume. Moderni STIHL baterijski uređaji visokih performansi će takođe biti traženi kako bi se savladali ovi zadaci. Stoga je možda važnije nego ikada preneti i kontinuirano razvijati tehničko znanje.