Zeleni savet
Nagomilano šipražje je odlično za ptice, ježeve i druge životinje, a takođe je pogodno i kao hotel za insekte. Izbušite rupe u nekim debelim granama za prolaze i skrovišta.
Mnogi će pretpostaviti da se tema Baštenski otpad – šta je dozvoljeno? bavi kompostiranjem. Međutim, postoje i drugi načini odlaganja baštenskog otpada. Takođe, saznaj koju vreću da koristiš za baštenski otpad i kako da se pobrineš za opalo voće.
Da raščistimo odmah na početku: čisto pravno gledano, baštenski otpad se smatra otpadom i stoga se ne sme odlagati u šumi ili na zelenim površinama. Međutim, nije uvek preporučljivo odlagati baštenski otpad na sopstvenom imanju.
Ako se sada pitaš gde se uopšte može odložiti baštenski otpad, sastavili smo pregled koji pokazuje kako možeš bez problema da odložiš baštenski otpad.
Zeleni savet
Nagomilano šipražje je odlično za ptice, ježeve i druge životinje, a takođe je pogodno i kao hotel za insekte. Izbušite rupe u nekim debelim granama za prolaze i skrovišta.
Postoji mnogo drugih načina na koje možeš da odložiš baštenski otpad – bilo da ga odlažeš u kontejner, nosiš na deponiju ili spaljuješ. Možeš ga iskoristiti, recimo, za izradnju ograde od suvog granja.
Saznajte više o tome koju vreću da koristiš za odlaganje baštenskog otpada i šta da radite s opalim voćem.
Odlaganje kabastog zelenog otpada kao što su orezane grane drveta predstavlja poseban izazov. Najvažnije pitanje glasi: Kako preneti gomilu otpada od tačke A do tačke B? U tome ti pomažu kontejneri za baštenski otpad, dostupni u različitim veličinama. Praktična stvar kod ovog načina odlaganja: kontejner se preuzima i sadržaj se šalje na industrijsko kompostiranje.
Ako ne postoji mogućnost kompostiranja: Grmlje, orezane grane drveta, pokošenu travu i veće količine zelenog otpada možete da odložite na mesta za prikupljanje zelenog otpada. Sigurno ćete pronaći neko u svojoj blizini – tamo će vam besplatno pomoći da odložite svoj baštenski otpad.
Spaljivanje baštenskog otpada na prvu zvuči primamljivo – međutim, dozvoljeno je samo u izuzetnim slučajevima. Zbog propisa o zaštiti od požara se obično odustaje od ovakvog načina odlaganja. Zbog toga je bolje da se odlučite za druge načine koji su predstavljeni ovde.
Kada pokupiš baštenski otpad, napuni njime specijalne vreće za zeleni otpad i obeleži ih trakom za zeleni otpad. Sve to možeš da nabaviš u najbližem centru za reciklažu, opštini, gradskom zelenilu ili prodavnici „uradi sam“.
Osim običnog baštenskog otpada, kao što su pokošena trava i orezane grane, u mnogim baštama nastaje i voćni otpad koji treba odložiti: opalo voće. Pokupi i odloži voće da ne bi ostalo predugo na travnjaku i počelo da truli. Opalo voće možeš odlagati u kantu za biološki otpad, a u manjim količina je pogodno i za kompost.
Baštenski otpad možeš da odložiš na mnogo načina. Najkorisniji način je pravljenje sopstvenog komposta, gde će se baštenski otpad pretvoriti u vredan humus. Veće količine možeš da odložiš na deponiju. Međutim, nije dozvoljeno odlagati zeleni otpad u šume ili na zelene površine.
Po pravilu nije dozvoljeno spaljivanje baštenskog otpada. Prema propisima o zaštiti od požara, ovaj način je dozvoljen samo u izuzetnim slučajevima. Takođe, baštenski otpad ne bi trebalo da spaljuješ iz bezbednosnih razloga.
Pod baštenskim otpadom se podrazumeva različiti otpad od biljaka i drveća. Tu spadaju, između ostalog, pokošena trava, opalo lišće i voće, orezane grančice žive ograde, kao i grane i grančice orezanog drveća. Većinu ovog baštenskog otpada možeš da iskoristiš za kompost i na taj način dobiješ vredan humus.
U pravilno održavanoj kompostnoj gomili, baštenski otpad se pretvara u vredan kompost. Tokom nekoliko meseci, organizmi u zemljištu pretvaraju sirovine u crni humus bogat hranljivim materijama, što je optimalan proizvod za reciklažu za tvoju baštu.
Baštenski otpad se može odložiti u kompost ili na mesta za prikupljanje zelenog otpada, ali nikako u šume ili na zelene površine.
