Napravi kompost i pravilno kompostiraj

Za postavljanje kompostera prikladne su lokacije u senci koje su najbolje zaštićene od vetra. Postavi komposter direktno na tlo, a ne na pločice ili kamen, jer je važno da podloga bude vodopropusna. Posao će biti lakši ako komposteru možeš prići baštenskim kolicima. Idealna lokacija je pod drvetom ili zaštitnim grmovima.

Za pravilno kompostiranje potrebno je samo nekoliko koraka. Postavi kompost tako što ćeš nagomilati iseckani materijal kao donji sloj i dodati baštensku zemlju kao drugi sloj. Zatim možeš da naslažeš kompost i zatim ga pokriješ. Nakon 3 do 4 nedelje odmora, prevrni slojeve komposta i pomešaj suv sa vlažnim materijalom. Redovno zalivaj kompost i ostavi ga da odmara skoro godinu dana. Nakon toga, kompost je zreo za upotrebu.

Kompostiranje traje do dve godine, u zavisnosti od vrste kompostera koji se koristi. Iz brzog kompostera dragocen humus se može izvaditi posle otprilike devet meseci, dok je drvenom komposteru, u zavisnosti od vremenskih uslova, potrebno do dve godine za proces. Ne zaboravi, takođe, da redovno prevrćeš i mešaš slojeve komposta kako bi se postigao optimalan kvalitet humusa.

U kompost se sme unositi sve što mikroorganizmi mogu dobro da obrade. Odnos smeđeg i zelenog materijala je odlučujući za pravilno punjenje komposta. Slamu, grane, karton, papir, listove i iverje treba pomešati sa ostacima pokošene trave, otpacima voća i povrća, cvećem, stajnjakom i socom od kafe u odnosu 25:1. Na taj način mikroorganizmima pružate optimalnu mešavinu kiseonika, azota i vlage za proizvodnju hranljivog humusa.

Nakon oko 6 do 12 meseci trebalo bi da primeniš kompost. Hranljivi humus je prikladan kao dugotrajno organsko đubrivo. Idealno je da humus primeniš u periodu od marta do juna da bi se optimalno podržao rast biljaka.

Pokošenu travu je najbolje kompostirati u malim količinama, jer lako truli. Dodaj šaku brašna od rogova u kompost za podršku. Tokom jeseni možeš dobro kompostirati pokošenu travu, ako opalo lišće sakupiš kosačicom. Suvo lišće propušta vazduh u pokošenu travu i sprečava truljenje.

Koji komposter je najbolji, zavisi od svakog pojedinačnog slučaja. Ako želiš brzo kompostiranje, brzi komposter je najpogodniji. Ako želiš da kompostiraš velike količine, kompostna gomila ili drveni komposter mogli bi biti bolji izbor. Pokazaćemo ti kako možeš samostalno da izgradiš komposter u samo par koraka.

Pre nego što počneš sa kompostiranjem, pripremi odgovarajući materijal i alat. U to spadaju: 

• zreli kompost
• brzi komposter ili posuda za kompost
• baštenska kolica
• lopata i ašov
• vile za stajnjak

Savet: U velikoj bašti ima smisla postaviti dve do tri posude za kompost. To omogućava odlaganje bio-otpada u kompost dok je drugi u fazi odmora.

Grubi, suvi, iseckani materijal nagomilaj do visine od oko 20 centimetara kao donji sloj, tako da voda može neometano da otiče i da se spreči nastanak buđi.

Da bi se sprečilo da kompostna mešavina postane previše vlažna, optimalno je postaviti sloj tankih, suvih grančica.

Sada napuni komposter busenjem trave tako da strana na kojoj se nalazi zemlja bude okrenuta nagore.

Sledi sloj ne previše grubih ostataka višegodišnjih biljaka.

Sada naspite suvo lišće na kompost.

Obavezno pospi kompost sa malo brašna od rogova. Kao organsko đubrivo sa visokim sadržajem azota, brašno od rogova je dobro za truljenje.

Nakon toga sipaj sloj baštenske ili kompostne zemlje u komposter. Sa baštenskom zemljom kompostu dodaješ vredne hranljive materije i žive organizme.

Sledi sloj pokošene trave i suvih, seckanih grana.

Sada možeš redovno puniti kompost - na primer, sloj po sloj nagomilavati zeleni biljni otpad i ostatke iz kuhinje, od kojih ćeš kasnije dobiti koristan humus.

Na kraju pokrij kompost prostirkom od slame. Plastična cerada je manje prikladna za pokrivanje, jer se ispod nje akumulira vlaga.