STIHL savet
Imajte na umu da kompost leti treba redovno zalivati da u slučaju suše ne dođe do zgrudnjavanja istrulelog materijala.
Nekoliko tipičnih problema sa kompostom
Komposter je održiv, praktičan i treba da bude sastavni deo svake bašte. Pokazaćemo vam kako da sami napravite komposter od drveta.
31.10.2024
Kompost nastaje pretvaranjem organskog otpada u humus uz pomoć mikroorganizama – a to predstavlja reciklažu u čistu kulturu! Rasut kompost obezbeđuje bolju strukturu tla i lejama daje dragocene hranljive materije.
Drugačije rečeno: Komposter možeš koristiti za odlaganje svog baštenskog i kuhinjskog otpada, a kasnije za đubrenje bašte tom kompostnom masom – to su dovoljno dobri razlozi da postaviš svoj komposter.
Pritom uvek treba voditi računa o pravilnom kompostiranju i o tome šta sve treba odlagati u komposter. Osim toga, trebalo bi da redovno prevrtati kompost kako bi se ubrzala razgradnja i smanjila zapremina komposta.
Gotovi komposteri su dostupni u različitim veličinama i cenovnim klasama, ali ne moraš kupovati novi: Uz malo veštine i strpljenja možeš napraviti komposter od drveta.
Uputstvo za izradu kompostera možeš preuzeti i odštampati takođe i u PDF formatu – zajedno sa preglednom listom materijala i alata koje treba kupiti u prodavnici građevinskog materijala.
Pre nego što počnete sa radom, ovde je lista sa svim što vam je potrebno za pravljenje kompostera za baštu:
Stubovi:
4 x 850 mm x 54 mm x 54 mm
Letve za zidove i poklopac:
32 x 1000 mm x 80 mm x 18 mm
2 x 280 mm x 18 mm
Podni okvir:
2 x 1000 mm x 50 mm x 30 mm
2 x 936 mm x 50 mm x 30 mm
Spojnice poklopca kojima se pričvršćuje poklopac:
2 x 280 mm x 80 mm x 18 mm
Šrafovi:
8 x 4,5 x 100 mm za okvir, po dva za svaki ugao
8 x 4,5 x 75 mm, za pričvršćivanje okvira od drveta od 50 x 30 mm
Za zavrtanje drveta na stubove
124 x 4,0 x 50 mm za letve
12 x 3,5 x 30 mm za daske prednjeg poklopaca
12 x 3,5 x 16 mm za šarke
Šarke i kuke za zatvaranje:
2 šarke za poklopac 100 mm x 70 mm
3 kuke za zatvaranje 80–100 mm za podni poklopac
Fina žičana mreža, širine 110 x 110 cm, npr. kao zaštita od miševa
Ulje za zaštitu drveta ili lazura za upotrebu na otvorenom i četkica
STIHL savet:
Ako već imaš drvene daske koje ne koristiš, kao materijal za izradu kompostera možeš koristiti i njih radi ekonomičnog korišćenja suvišnog materijala.
Smrekovina za okvir:
2 x 1000 mm x 50 mm x 30 mm
2 x 936 mm x 50 mm x 30 mm
Smrekovina za dva trouglasta nosača:
2 x 400 mm x 50 mm x 30 mm
2 x 300 mm x 50 mm x 30 mm
2 x 472 mm x 50 mm x 30 mm, unutrašnji ugao duge strane dole iznosi 123°, a gore 147°
Šarke za pričvršćivanje sita na okvir za kompost:
2 x 100 mm x 70 mm
Šarke za dva trouglasta nosača:
4 x 75 mm x 50 mm
Šrafovi:
24 x 3,5 x 50 (za 4 šarke trouglastog okvira)
8 x 4,5 x 100 (za okvir), po dva za svaki ugao
3 x 4,5 x 75 za trougao, po jedan na svakom mestu za pričvršćivanje
1 rolna fine žičane mreže za sito, 1 x 1 cm, npr. kao za zaštitu od zečeva
Prostirka od bambusa ili trske u veličini za sredinu komposta
- Baterijska motorna testera, npr. STIHL MSA 60 za stubove i drvo za okvir
- Sekač, npr. STIHL GTA 26 za daske
- Heftalica za drvo
- Baterijski odvijač
Rad sa snažnim uređajima je zabavan i omogućava ti da nadmašiš sebe. Pritom je dobro ako možeš da se osloniš na efikasnu i bezbednu zaštitnu odeću. Prilikom rada sa sekačem i motornom testerom uvek nosi svoju ličnu zaštitnu opremu. U nju se ubrajaju, npr. zaštitne naočare, rukavice i ostalo.
Više informacija potraži u uputstvu za upotrebu svog proizvoda. Dobro se upoznaj sa uređajem pre prve upotrebe, a zatim svaki put pre korišćenja proveri da li je u besprekornom stanju. Tvoja specijalizovana prodavnica STIH proizvoda po želji će pripremiti svaki uređaj za njegovu prvu upotrebu i pružiti ti savete o modelima i veličinama zaštitne odeće koju možeš isprobati na miru. Imaj u vidu da lična zaštitna oprema ne nadomešćuje bezbednu radnu tehniku.
Želiš da samostalno napraviš praktičan komposter za svoju baštu i imaš sve neophodne materijale i alate pri ruci? Onda ti treba još samo sledeće uputstvo za izradu za početak radova. Uživaj!
Najpre baterijskom motornom testerom STIHL MSA 60 C-B odseci stubove za komposter na odgovarajuću dimenziju. Baterijskim sekačem STIHL GTA 26 odseci daske na odgovarajuću dimenziju od 28 x 1 m, a drvo za okvir na dimenziju od 1 m. Ne zaboravi da izbrusiš uglove, a daske premažeš uljem.
Stavi dva stuba na pod da ih poravnaš. Postavi ih na odgovarajuće rastojanje uz pomoć dva komada drveta koja su prethodno isečena na dimenziju od 89 cm i koji služe kao odstojnici.
Sada oba stuba poravnaj prema prvoj letvi za zid tako da budu na istoj na visini. Na obe strane letva štrči 18 mm preko stubova – to je debljina stubova. U to izbočenje kasnije dolaze letve oba bočna zida.
Za svaki slučaj, dodatnim komadom drveta odgovarajuće debljine proveri dimenziju izbočenja pre nego što pričvrstiš letvu. Kod svake druge letve sa obe strane postavi komad drveta odsečen na 3 cm koji služi kao odstojnik, tako da sve letve budu na istom rastojanju.
Na svakoj strani pričvrsti letve sa po dva šrafa 4,0 x 50 da bi se sprečilo savijanje drveta pod uticajem vlage i suvoće. Svaka strana se sastoji od osam letvi. Prednja strana ima najpre samo pet letvi, pošto poklopac kasnije dodaje tri letve koje nedostaju.
Pričvrsti tri letve dužine od 1 m na dva poprečna podupirača dužine od 28 cm. U tu svrhu, tri letve sa običnim odstojnikom od 3 cm postavi na radni sto, pa letve poravnaj tako da se sve bočno završavaju na istoj visini. Sada oba poprečna podupirača pričvrsti na rastojanju od 20 cm od ivice.
Prednju stranu kompostera stavi na radni sto. Poklopac sa šarkama pričvrsti na najnižu letvu prednje strane i pritom ostavi razmak od najmanje 12 cm od ivice.
Zadnju stranu položi na pod, pa na nju pričvrsti letve za oba bočna zida tako da odgovaraju izbočenju horizontalno položenih stubova zadnje strane. U tu svrhu koristi dva šrafa od 4,0 x 50 mm na svakoj strani. Letve oba bočna zida sada štrče.
Sada prednju stranu postavi tačno na uspravljene daske bočnih zidova. Prednju stranu pričvrsti kroz letve bočnih zidova sa dva šrafa dimenzija 4,0 x 50 mm na svakoj strani.
Sada treba pričvrstiti kuku za zatvaranje. U tu svrhu najpre pričvrsti dve ušice na poklopac, dve kuke na jednu stranu kompostera i jednu kuku niže na drugu stranu kompostera. U zatvorenom stanju su zakačene obe donje kuke za zatvaranje, a gornja kuka drži otvoreni poklopac.
Označi položaj kuka i pričvrsti ih prema njihovoj dužini – tako mogu lako da se otvore i bezbedno zatvore. Ušica je već čvrsto u kuki i može da služi kao poluga prilikom uvrtanja.
Da bi tvoj komposter bio na dovoljnom rastojanju od tla i da bi se poklopac za zatvaranje mogao lakše otvoriti, komposter se postavlja na obrubni okvir visine od 3 cm napravljen od letvica od 50 x 30 mm. Međusobno pričvrsti već odgovarajuće odsečene letvice za okvir koristeći dva šrafa dimenzija 4,5 x 100 mm na svakom ćošku. Zatim naglavačke okreni komposter i postavi okvir na dno kompostera. Po dva šrafa dimenzija 4,5 x 75 mm pričvrsti kroz okvir na stubove.
Sadržaj kompostera će kasnije doći u direktan kontakt sa tlom bašte. Gusta žičana mreža sprečava ulazak miševa, koji inače vole da se ugnezde u kompost. Pričvrsti žičanu mrežu na drveni okvir kompostera i odseci je makazama za žicu pravo po ivicama. Na kraju, okreni komposter i postavi ga na svoje konačno mesto u bašti – gotov je tvoj komposter!
Dodatno možeš fiksirati mrežu sita sa šarkama i pričvrstiti dva kraka na nju. Sito se koristi za dobijanje finije konzistencije komposta pre nego što se raspe u bašti. Grubi sastavni delovi komposta, kao npr. korenje ili ljuske oraha, smetali bi u leji.
Uputstvo za izradu nagnutog sita možeš preuzeti i odštampati ovde u nastavku takođe i u PDF formatu – zajedno sa preglednom listom materijala i alata koje treba kupiti u prodavnici građevinskog materijala.
Ako ovo sito, koje inače odgovara tvom napravljenom komposteru, želiš takođe samostalno da napraviš, imamo savršeno uputstvo u obliku video zapisa.
STIHL savet
Imajte na umu da kompost leti treba redovno zalivati da u slučaju suše ne dođe do zgrudnjavanja istrulelog materijala.
Nekoliko tipičnih problema sa kompostom
Ako odlučiš da samostalno napraviš komposter, ima nekoliko saveta koje prethodno treba uzeti u obzir. Saznaj kako da izabereš odgovarajuću lokaciju i sakriješ komposter. Komposter se tako brzo pretvara u praktičnu dodatu vrednost za tvoju baštu.
Pre nego što počneš sa izradom kompostera, treba da izabereš odgovarajuću lokaciju. Najbolje je da komposter postaviš na ravnu površinu koja se nalazi u senci ili polusenci. Radi prevrtanja komposta lokacija treba da bude na mestu do kojeg je lako prići kolicima. Osim toga, pored kompostera bi trebalo da bude dovoljno slobodnog prostora za prosejavanje svežeg komposta.
STIHL savet
Najbolje je da lokaciju za kompost izabereš tako da bude u dodiru sa netaknutim tlom u bašti. To omogućava ulazak kišnih glista i drugih korisnih organizama, kao i nesmetano odvođenje procurele vode.
Naravno, komposter je stvarno praktična stvar, ali možda želiš da ga postaviš na neku neupadljivu lokaciju. Komposter najbolje možeš sakriti iza žbunja, žive ograde ili baštenske šupe, tako da se ne vidi sa terase ili omiljenog mesta za sedenje. Tako ćeš komposter diskretno integrisati u baštu.
Prostirka od trske je održiva i štiti kompost.
Za optimalnu regulaciju vlage trebalo bi pokriti napravljeni komposter, na primer, prostirkom od bambusa ili trske. Tako ćeš ga efikasno zaštititi od sušenja i direktne sunčeve svetlosti, ali i od padavina.
Takođe se obezbeđuje potrebna toplota i vlaga u kompostu. Pored toga, prostirke od bambusa i trske su izuzetno održive, jer se mogu uvek iznova koristiti. Plastična cerada je pogodna samo za kratkotrajno pokrivanje, jer vazduh jedva cirkuliše.
Komposter treba da ima poklopac ili pokrivač da bi se sprečilo da se humka komposta sasuši, rashladi ili suviše navlaži.
Uz pomoć mikroorganizama komposter pretvara organski materijal, npr. baštenski otpad, u trajni humus, koji je neophodan za zdrav život u tlu.
Za komposter je pogodno otporno drvo koje je izuzetno trajno zahvaljujući visokom sadržaju smole, npr. ariševina.
Komposter je bolje postaviti na polusenovito mesto da bi se sprečilo sušenje i truljenje. Pogodna mesta su npr. iza baštenske šupe ili na mestu koje je zaštićeno živom ogradom. Da bi bilo dovoljno svežeg vazduha, mesto treba da bude zaštićeno od vetra, ali ne i potpuno bez vetra. Komposter možeš postaviti i uz granicu svog dvorišta, jer je u principu dozvoljen svuda u bašti.
Kompost treba uvek da bude pokriven da bi se zaštitio od direktne kiše i sunčeve svetlosti. To funkcioniše uz pomoć cerade, a kao održivija mogućnost, pogodna je i prostirka od trske.
Da, komposter u bašti je dozvoljen bez ograničenja sve dok se nalazi na sopstvenoj parceli. Čak u blizini granice parcele.
Ako samostalno praviš komposter, obrati pažnju na to da lokacija bude na nekom lako dostupnom, prozračnom mestu i izaberi otporan materijal za izradu kompostera, npr. ariševinu. Takođe imaj na umu da ne treba odlagati sav baštenski otpad u komposter.
Ako se drveni komposter napravi otpornim na vremenske uslove korišćenjem tretmana pod pritiskom, trajaće pet do deset godina, u zavisnosti od vremenskih uslova.