Naši savetnici pokazuju kako da pravilno orežeš živu ogradu. Sa korisnim savetima za različite biljke, veličine i oblike.
28.02.2025
Žive ograde koje cvetaju u proleće, orezuj tek nakon što procvetaju
Pre blage rezidbe radi oblikovanja leti (od marta do septembra), uveri se da se u živoj ogradi ne gnezde ptice
Skrati nove izdanke na jednu trećinu
Makaze za živu ogradu do visine grudi i za visoku živu ogradu
Oblikovanje topijara od grmlja i žbunja
Žive ograde se uglavnom orezuju od novembra do februara. Blago orezivanje žive ograde radi održavanja je preporučljivo tokom cele godine sve dok se u živoj ogradi ne gnezde životinje.
Idealno vreme za početak orezivanja žive ograde je proleće. Orezivanje žive ograde trebalo bi obaviti neposredno pre nego što se pojave novi izdanci.
Vreme bi trebalo da bude blago prilikom orezivanja žive ograde. Oblačan dan sa temperaturama iznad nule idealan je za ovaj posao. Prekomerna sunčeva svetlost ili toplota, s druge strane, mogu dovesti do sušenja i odumiranja svežih rezova. Isto važi za mrazne temperature, jer rezna mesta sporo zarastaju i mogu postati lomljiva u ovim uslovima.
Koliko često treba orezivati živu ogradu zavisi od biljaka u živoj ogradi.
Najmanje jednom godišnje: Tisa, šimširika, lovor višnja, pačempres, stara tuja
Najmanje dva puta godišnje: Kalina, grab, klen, obična bukva, mlada tuja (posle prve godine)
Za zdrav rast i trajno atraktivan oblik, žive ograde treba orezivati oko dva puta godišnje.
U proleće, do početka marta, vrši se takozvana prolećna rezidba. To znači da se živa ograda jako orezuje i oblikuje.
Tokom leta je važno sačuvati oblik: Ako su neravnine postale vidljive kako listovi rastu, ovo treba izravnati. To podrazumeva odsecanje dobre dve trećine godišnjih izdanaka i na taj način uklanjanje neželjenih i neoblikovanih izdanaka.
Po potrebi, radikalnija rezidba može da se obavi i u jesen, od 1. oktobra.
Čuvaj se otrovnih živih ograda
Neke vrste žbunja i živih ograda su otrovne. Kako je seme u jarkocrvenim bobicama tise posebno otrovno, tisa nije pogodna za domaćinstva sa decom ili kućnim ljubimcima.
Odsečene izdanke tuje, lovor višnje i čempresa ne treba dodirivati bez rukavica.
Određeni oprez je takođe potreban kod kaline i šimšira. Stoga, preporučljivo je da nosiš odgovarajuću zaštitnu odeću kada oblikuješ i održavaš svoju živu ogradu.
Žive ograde se mogu orezivati od druge godine pa nadalje.
Nakon sadnje žive ograde, važno je da je u početku ne orezuješ. U drugoj godini, mlada baštenska živa ograda se može podrezati i oblikovati po želji. Glavni izdanak treba da ostane neoštećen sve dok živa ograda ne dostigne planiranu visinu. Svi ostali izdanci se presecaju na pola.
Zategnuti konopac olakšava ravan rez.
Skrati bočni godišnji prirast za dve trećine i dozvolite da glavni izdanci rastu do željene visine.
Ako je živa ograda neravna ili puna rupa, pomoći će samo radikalno podrezivanje. Međutim, budite oprezni: Nakon orezivanja koje je zahvatilo drvenasti deo bez zelenih iglica, četinar neće više puštati izdanke. Zbog toga takođe treba izbegavati ureze u staro drvo četinara tokom redovnog održavanja. Samo tisa može dobro da se nosi sa grubim podrezivanjem.
Kod živih ograda, trapezoidni oblik – širok na dnu, uzak na vrhu – sprečava gubitak lišća na donjim granama, jer svi izdanci dobijaju dovoljno svetlosti. Osim toga, zimi je smanjeno opterećenje snega jer se na vrhu skuplja manje snega i sneg može lakše da otpada.
Šablon određuje željeni oblik.
Neki vlasnici bašta žele lep oblik žbunja i žive ograde.
Uz pomoć šablona od kartona ili zategnutog konopca možeš izrezati pravi oblik.
Često postoji jednostavno rešenje za estetske nedostatke na živoj ogradi: mnogo svetlosti. Manje praznine se brzo zatvaraju ako imaju dovoljno sunčeve svetlosti. Zbog toga ukloni susedne grane ili druge izvore senke kako bi se obezbedilo dovoljno svetla u praznini. Oprezno sa živim ogradama od tuje, jer ne tolerišu duboke rezove u drvo.
Veće praznine nestaju prebacivanjem susednih izdanaka duž pravog štapa ili štapa od bambusa preko otvorenog područja. Izdanke žive ograde labavo pričvrsti za štap.
Nakon orezivanja žive ograde, ne zaboravi da odložiš orezani materijal. Ako ostaci rezidbe ostanu na travnjaku, to će ometati njegov rast i može dovesti do pojave ćelavih mesta.
Najbolje je da zeleni otpad sakupiš grabuljama ili ga ukloniš baterijskim duvačem kao što je STIHL BGA 50. Alternativno, pre rezidbe možeš takođe da raširiš tekstilnu podlogu, kao što je stara posteljina, za sakupljanje zelenog otpada. Ovo će ti uštedeti mnogo napora, posebno za žive ograde sa vrlo malim listovima kao što je šimšir, jer se rezni materijal može lako prikupiti i odložiti.
Visoke i široke žive ograde ne predstavljaju problem za makaze za žive ograde.
Uz STIHL makaze za živu ogradu dugog dometa takođe možeš doseći posebno visoke, dugačke ili izuzetno široke žive ograde. Optimalni ugao se može pogodno podesiti na nosaču sečiva, koji se može rotirati do 145 stepeni.
Makaze za živu ogradu su pogodne za profesionalce u pejzažnoj arhitekturi, kao i za zahtevne privatne korisnike.
Makaze za živu ogradu su idealne za žive ograde koje imaju visinu do struka.
STIHL makaze za živu ogradu su specijalno razvijene za jednostavno i zahtevno održavanje gusto uzgajanih i posebno dugih živih ograda.
Dvostrano rezno sečivo seče precizno i u horizontalnom i u vertikalnom položaju. STIHL makaze za živu ogradu pokazuju svoju punu snagu na živim ogradama visine od struka do grudi.
