Leja sa perenama donosi radost i dozvoljava kreativnu slobodu – pronađite korisne savete i ideje u našem uputstvu.
26.11.2024
Leje sa perenama treba da budu na onom mestu gde će biljke kasnije dobro napredovati. Pažljivo razmotrite mesto za novu leju kako biste napravili pravi izbor biljaka. Recimo, ehinacea koja voli sunce neće dobro napredovati u leji koja je u senci kuće, sa samo par sunčanih sati dnevno. S druge strane, ehinacea će bujati u leji sa dosta sunčanih sati dnevno.
Leja sa perenama se može napraviti u svako doba godine. Pazite samo da nema mraza i da nije pretoplo. Proleće ili jesen je idealno vreme za pravljenje leje sa perenama.
Ako napravite leju u proleće, vrlo brzo će vas obradovati prvi cvetovi. Leju napravljenu u jesen treba pokriti malčem preko zime.
U perene koje se mogu saditi u jesen spadaju bergenije, debela koka, floks i perunike. Ako zasadite perenu u jesen, adekvatno je zaštitite od zimskih vremenskih uticaja. Najbolje je da pokrijete leju slojem malča i ostavite je tako do proleća.
Lako možete utvrditi koje se perene slažu sa ružama. Saputnice ruža često imaju iste zahteve, mada ne treba dozvoliti da prerastu ruže i treba ih saditi na dovoljnoj udaljenosti od njih.
Neke od tipičnih perena koje se dobro slažu sa ružama su veronika, floks, kopriva, žalfija, ehinacea, gipsofila i geranijum.
To zavisi od postojećeg zemljišta. Često je dovoljno dodati kompost ili rožne strugotine u postojeće zemljište. Ako zemljište ima visok sadržaj gline, dodajte još i pesak da biste sprečili preplavljivanje.
Kod pravljenja leja sa perenama, pružaju vam se predivne mogućnosti formiranja. Perene su višegodišnje biljke i, ako na odgovarajući način isplanirate leju, one će cvetati divnim redosledom. Objasnićemo vam korak po korak postupak pravljenja, planiranja i sadnje.
Odredite na kojoj površini želite da zasadite perene šarenih cvetova. Odokativno odredite veličinu leje na osnovu dostupnog prostora ili svojih zamisli. Leju sa perenama možete da napravite pored kuće, na prilazu, na obodu bašte ili kao izdvojeno ostrvo. Kao ostrvo se sadi na sredini travnjaka i odvaja se od okolne trave ivičnjakom od, recimo, kamenja.
Postoji mnogo načina na koje možete da napravite leju sa perenama u svojoj bašti: kamena bašta, dominantno cvetno ostrvo usred travnjaka ili živopisne bordure oko kuće.
Koju temu odabrati za leju? Postoje različite opcije koje treba razmotriti: Da li da bude u jednoj boji ili šarena? Koja vam se kombinacija boja najviše dopada? Kada bi perene trebalo da cvetaju? Da li bi bilo dobro da između njih raste nešto trave? Slobodno pustite mašti na volju kada pravite leje sa perenama.
Pre nego što odaberete biljke za leju, dobro bi bilo da razmislite o tome gde će se leja nalaziti. Ne možete isto da planirate niti da birate iste biljke za sunčano i polusenovito mesto. Kada se upoznate sa uslovima mesta gde će se nalaziti leja, onda možete da odaberete odgovarajuće biljke i budete sigurni da će dobro napredovati. Uglavnom, takođe je korisno da zemljište bude dobrog kvaliteta. Preporučujemo vam da izaberete sunčano ili polusenovito mesto za leju. Senovito mesto donekle ograničava izbor biljaka, mada i tu možete da napravite odličnu leju sa perenama.
| Sunčano | Najmanje šest sati sunca dnevno |
| Polusenovito | Od tri do šest sati sunca dnevno |
| Senovito | Manje od tri sata sunca dnevno |
STIHL savet
Obratite pažnju na kvalitet zemljišta i broj sunčanih sati u leji sa perenama. Koliko vlage prija perenama ili ipak traže suvlje tlo? Ceduljica na perenama pruža informacije o preferencama i potrebama biljke. Leju sa perenama možete napraviti na sunčanom ili senovitom mestu. Za svaku leju možete pronaći vrstu perene koja odgovara uslovima na datom mestu.
Najpre očistite planiranu površinu od korova i kamenja. Pažljivo izvucite iz zemlje korov zajedno sa korenom. Nakon toga rastresite zemlju: zemlja treba da bude rastresena do 15 centimetara dubine. Da biste poboljšali tlo, dodajte humus, kompost ili rožne strugotine u zemlju, i još pesak ako je suviše glinovita. Na kraju, drvenom grabuljom poravnajte dno nove leje.
Ako pravite kamenu baštu kao leju sa perenama, odlučite se za biljke kojima više prijaju suvi uslovi. Kada pripremite tlo, odmah rasporedite po njemu šljuna. Višegodišnje biljke u kamenoj bašti izvorno potiču iz neplodnih područja, kao što su visoke planine, zbog čega im je potrebno tlo koje lako propušta kišnicu.
Kada ste pripremili zemljište i izradili plan sadnje, vreme je da taj plan sprovedete. Najpre okvirno rasporedite perene u leji kako biste videli da li vam se dopada planirani raspored. Tada možete i da ga korigujete.
Kada budete zadovoljni rasporedom, zasadite biljke u leju. Da biste to uradili, umočite ih u kantu sa vodom i držite ih tako sve dok iz busena ne prestanu da izlaze mehurići. Tako navlažene perene su dobro pripremljene. Zabodite ručnu lopaticu u zemlju, povucite je ka sebi kako biste napravili rupu u koju ćete ubaciti biljku. Kada biljka stoji u zemlji do površine busena, to znači da ste dostigli optimalnu dubinu. U suprotnom, biljkama će biti teško da porastu.
Kada zasadite biljku, održavajte zemlju dosta vlažnom. Na taj način ćete osigurati da biljke dobro napreduju u leji sa perenama.
Ako pravite kamenu baštu kao leju sa perenama, odlučite se za biljke kojima više prijaju suvi uslovi. Kada pripremite tlo, odmah rasporedite po njemu šljunak. Višegodišnje biljke u kamenoj bašti izvorno potiču iz neplodnih područja, kao što su visoke planine, zbog čega im je potrebno tlo koje lako propušta kišnicu.
Uglavnom se preporučuje da ih zalivate ređe ali temeljnije. Po pravilu, dovoljno je da to bude jedanput-dvaput sedmično, u zavisnosti od vremenskih uslova i vrste biljke. U suvim periodima se zalivaju češće. U suprotnom, korenje ne može da raste dovoljno duboko, a perene su manje izdržljive.
Između perena mora da postoji određeni razmak. Po pravilu, razmak koji treba da postoji između perene i susedne biljke je ekvivalentan trećini krajnje visine perene. Nemojte da sadite perene suviše blizu i zapamtite: oni delovi leje koji na početku deluju golo, kasnije će zarasti kada bilje porastu.
Ako smestite leju sa perenama ispred kuće, možete je formirati tako da ima stepenasti oblik. Zasadite visoke perene pozadi, a niže napred u prvim redovima. S druge strane, perene u ostrvu sve više idu u visinu što su bliže sredini. Rasporedite sve niske i visoke perene tako da ostanu vidljive uprkos razlici u visini.
Ako primetite da na skici plana za leju postoji praznina, možete je popuniti, na primer, jednogodišnjim cvećem. Ako i dalje postoje gola mesta na tlu, malčirajte ih suvom pokošenom travom, zemljom za cveće ili zrelim kompostom od lišća koji ne sadrži korov.
| Ime | Mesto | Visina | Vreme cvetanja | Boja cvetova | Karakteristike |
|---|---|---|---|---|---|
| Pupavica (Rudbeckia fulgida) | Sunčano mesto, hranljivo tlo | Do 70 cm | Od jula do septembra | Žuta ili zlatnožuta | Formira široke busene sa izdancima. Akcent biljka. |
| Iglica (hibrid i vrsta geranijuma) | Sunčano, polusenovito ili senovito mesto u zavisnosti od vrste | Od 40 do 90 cm u zavisnosti od vrste | Od maja do juna | Plava, ljubičasta, ružičasta, bela | Brojne vrste. Crvenkasta jesenja boja. Lep, gust rast. Sadi se pod drvećem, koristi se kao pratilac ruža. Izbegavaju je puževi. |
| Astilba | Hranljivo tlo u polusenci i senci | Od 20 do 100 cm u zavisnosti od vrste | Od juna do septembra | Sjajne metlice bele, crvene ili ružičaste boje | Ako je mesto sunčano, neophodno je održavati tlo vlažnim. Formira guste sastojine. |
| Helenijum hibridni (hibrid helenijuma) | Sunčano mesto, ne previše suvo, hranljivo tlo | Od 60 do 150 cm u zavisnosti od sorte | Od juna do oktobra | Žuta, crvena i skoro sve šarene boje | Biljka za ishranu insekata. Najbolje je da se deli na svake tri-četiri godine kako bi se podmladila i razmnožila. |
| Damin plašt (Alchemilla mollis) | Sunce, polusenka, senka. Hranljivo, drenirano tlo, kao i glina | Od 40 do 60 cm | Jun i jul | Zeleno-žuta | Medonosna, suzbija korov. Orezivanjem nakon cvetanja se pospešuje nov rast. Atraktivno lišće. |
| Ehinacea (Echinacea purpurea) | Od sunčanog do polusenovitog mesta. Humusno, hranljivo tlo, umereno suvo do sveže | Od 80 do 100 cm | Od jula do septembra | Žuta, narandžasta, crvena, bela i šarena. | Biljka za napasanje pčela, lekovita biljka. Kompostujte u proleće i prihranjujte đubrivom od koprive. |
| Stepska žalfija (Salvia nemorosa) | Puno sunca, tlo mora da bude dobro drenirano. Nimalo zahtevna | Od 30 do 50 cm u zavisnosti od sorte | Od juna do avgusta | Plava, ljubičasta, bela, ružičasta | Veoma izdržljiva biljka koja dobro podnosi suvo tlo. |
| Hosta | Polusenka i senka. Hranljivo tlo | Od 30 do 60 cm u zavisnosti od sorte | Jun, jul | Bledoružičasta-ljubičasta | Višegodišnja biljka sa dekorativnim listovima za senovita mesta. Napadaju je puževi. |
| Debela koka (Sedum telephium) | Peskovito tlo na punom suncu | Od 40 do 70 cm u zavisnosti od sorte | Od avgusta do oktobra |
Bela, ružičasta, crvena | U maju malo podrežite spoljne stabljike ove perene. Debela koka tako postaje stabilnija i cveta duže. |
| Orijentalni mak (Papaver orientale) | Hranljivo tlo na punom suncu | Od 70 do 90 cm | Od maja do juna ili od juna do jula, u zavisnosti od sorte | Crvena, narandžasta, bela, skoro ljubičasta | Mak vene nakon cvetanja. Najbolje je kombinovati sa višegodišnjim biljkama koje cvetaju kasnije, kao što je ehinacea, tako da nema praznina. |
| Žavornjak (hibrid delfinijuma) | Sunčano mesto, glinasto-peskovito, hranljivo tlo | Od 100 do 180 cm | Jun i jul, septembar i oktobar | Bela, plava, tamnoplava | Orezivanjem nakon cvetanja se pospešuje dalje cvetanje. |
| Ime | Mesto | Visina | Vreme cvetanja | Boja cvetova | Karakteristike |
|---|---|---|---|---|---|
| Puzavi plamenac (Phlox subulata) | Sunčana, suva mesta | Od 5 do 10 cm | Maj | Ružičasta, bela, ljubičasta | Takođe je pogodan za suve padine. |
| Majčina dušica (Thymus serphyllum) | Puno sunca, tlo siromašno hranljivim materijama | 5 cm | Od juna do avgusta | Ljubičasta, crvena | Paša za pčele i insekte. Takođe, može da podnese duge sušne periode. |
| Kavkaski geranijum (Geranium renardii) | Sunčano mesto, suvo, drenirano tlo | Od 20 do 30 cm | Od juna do jula | Bela sa ljubičastim žilicama | Formira niske busene, prilično nezahtevna biljka. Za kamene bašte. |
| Valdštajnija (Waldsteinia geoides) | Polusenka, senka | Od 20 do 25 cm | Od aprila do juna | Žuta | Medonosna biljka. Waldsteinia ternata takođe raste tamo gde naizgled ništa ne uspeva. |
| Acena (Acaena buchananii) | Sunčano mesto, suvo tlo. | 5 cm | Jun i jul |
Žuta, crvena | Zimzelena, neosetljiva na puževe |
| Tijarela (Tiarella cordifolia) | Polusenovito, senovito, hranljivo tlo | 20 cm | Od aprila do maja | Kremastobela |
Zimzelena biljka |
| Kopitnjak (Asarum europaeum) | Polusenka, potpuna senka | 10 cm | Od aprila do juna | Smeđa, neupadljiva boja |
Lepi, sjajni listovi, zimzelena biljka. |
| Epidemijum (Epimedium i rubrum), druge vrste | Polusenka ili senka, ali i za suva mesta | Od 20 do 35 cm | Od aprila do maja | Žuta, bela, ružičasta, crvena | Jesenje lišće jednostavno nestaje u gustom rastinju. |
| Koralni zvončić (hibrid hojhere) | Sunčano do senovito mesto, hranljivo, humusno tlo, u zavisnosti od vrste i sorte | Od 20 do 40 cm u zavisnosti od sorte | Od juna do jula |
Bela, ružičasta, crvena |
Višegodišnja biljka sa dekorativnim listovima, što je vlažnije tlo, to hojhera može da bude na većem suncu. |
Rasporedite kako želite sledeće biljke pogodne za sunčanu leju otpornu na toplotu, veličine 2,5 x 2 metara. Veće idu pozadi, a manje napred.
6x stepska žalfija (Salvia nemorosa, plava):
visine od 20 do 50 cm
9x kokarda „Burgunder“: visine od 60 do 70 cm
4x stipa (Stipa barbata): visine od 50 do 80 cm
3x pupavica „Prairie Flor“: visine od 80 do 100 cm
2x ruska žalfija „Blue Spire“: od 100 do 120 cm
2x okruglasti luk (Allium sphaerocephalon): visine 90 cm
Na šta treba da obratite pažnju kada pravite leje sa perenama| Biljka | Visina rasta u cm | Perene po m2 |
|---|---|---|
| Dominantne perene | Od 60 do 100 | 2 |
| Prateće perene | Od 40 do 60 | 5 |
| Popunjavajuće perene | Od 20 do 40 | Od 7 do 9 |
| Pokrivne biljke | maks. 10 |
do 15 |
To zavisi od vrste perena. Što su pojedinačne perene više, to manje njih treba zasaditi po kvadratnom metru. Perene visoke preko 60 centimetara treba rasporediti sa još dve biljke na jednom kvadratnom metru. Perene visoke do 40 centimetara mogu podneti najviše pet biljaka pored sebe. Onih između 20 i 40 centimetara može biti najviše devet. Ako želite da zasadite pokrivne biljke koje ne rastu preko 10 centimetara, možete da stavite i do 15 biljaka na jednom kvadratnom metru.
Kada napravite leju sa perenama, recimo, kao ostrvo na jednom parčetu travnjaka, potrebno je da je razdvojite od površine travnjaka. Jedna vizuelno lepa varijanta je ivica od klinker opeka, koje ređate u dva reda na tlu.
Ako se leja nalazi ispred žive ograde, drvenasto korenje žive ograde može da se proširi kroz zemlju u leju i tako ometa rast perena. Da biste to sprečili, napravite mehaničku barijeru između žive ograde i leje tako što ćete od obloge za ribnjak iseći traku širine 40 centimetara, a zatim je zakopati uspravno prilikom pravljenja leje.
Ako želite da orežete perene, uvek možete da uklonite sve ono što je uvelo. Biljke tako neće morati da troše previše energije na formiranje semena, pa samim tim neće ni da oslabe. Nemojte radikalno orezivati sve u jesen. Insekti vole da prezime u stabljikama, a ptice se hrane preostalim semenom. Potpuno orežite samo perene sa mekim, velikim listovima, jer oni mogu da postanu gnjecavi i truli. Za orezivanje možete da koristite baštenske makaze.
Za leje sa perenama je najpogodniji malč od suvog otkosa, zemlje za cveće ili zrelog komposta od lišća. S jedne strane, biljke se na taj način snabdevaju neophodnim hranljivim materijama, a s druge strane, sloj malča pruža dodatnu zaštitu od mraza i hladnoće lejama zasađenim u jesen.
To zavisi o kojim se višegodišnjim biljkama radi. Uglavnom su kompost i dugoročno organsko đubrivo sa sporim oslobađanjem najbolji izbor za biljke i životnu sredinu. Oba nanesite u proleće, a tokom leta po potrebi dodajte đubrivo.
To zavisi od vrste perene. Uklonite sa biljke meke, debele listove kada se osuše kako ne bi istrulili. Uvek možete da uklonite precvale cvetove. Uvele perene se orezuju na jesen.
U proleće se orezuju samo perene sa visokim stabljikama ili semenjem. Na taj način pružate pticama hranu, a insektima sklonište preko zime.
