STIHL savet
Šimšir je dobar partner za sadnju biljaka sa sličnim potrebama, uključujući visoke trajnice kao što su hortenzije ili žavornjak. Slabije uspeva u blizini biljaka koje vole sunčevu svetlost i biljaka koje vole senku.
Održavanje šimšira: Saznaj sve o popularnom žbunu
Održavanje šimšira zahteva određenu dozu stručnosti. U ovom članku možeš da pronađeš sveobuhvatan pregled.
28.02.2025
Pregled: Održavanje šimšira
- Izaberi lokaciju u senci
- Redovno orezuj i zalivaj šimšir
- Nosi ličnu zaštitnu opremu tokom orezivanja
- Proveri ima li infestacije štetočinama ili gljivičnih bolesti
- Koristi šimšir kao dekorativni element, na primer kao kuglu ili spiralu
Orezivanje šimšira u dve faze pokazalo se kao idealno: Od marta do aprila počinje se sa grubom rezidbom. Drugu, finiju rezidbu možeš obaviti od maja do kraja avgusta.
Najbolji lek protiv šimširovog moljca je podrezivanje. Ovako ćeš osigurati da su svi zaraženi izdanci uklonjeni sa biljke i da se šimšir može oporaviti od najezde štetočina. Odsečene izdanke i otpale grane najbolje je spaliti ili odložiti sa kućnim otpadom.
Najbolji način za orezivanje šimšira je pomoću pravog uređaja, na primer naoštrenim makazama za živu ogradu. Ovo omogućava nežnu i preciznu rezidbu bez lomljenja grana.
Najbolja lokacija za šimšir je na mestu bez vetra. Pored toga, šimširu je potrebna svetlost, ali ne bi trebalo da bude previše izložen sunčevoj svetlosti niti potpuno u senci. Optimalni uslovi za šimšir nalaze se u peskovitom ili glinovitom tlu na mestima gde ne pada previše kiše.
Azot i kalijum su najpogodnija đubriva za šimšir. Kako šimšir ne bi trebalo da cveta upadljivo, za zimzelene biljke dovoljna je izdašna porcija zrelog komposta i strugotine od rogova u proleće. Alternativno, koristi organsko zeleno đubrivo. Šimširi u saksijama su optimalno snabdeveni tečnim zelenim đubrivom.
Lako je odrediti koje je tlo pogodno za šimšir. Šimšir veoma dobro uspeva na peskovitom i glinovitom zemljištu. S druge strane, izbegavaj lokacije na kojima može brzo doći do nakupljanja vode. Zameni zemlju po potrebi kako bi šimšir mogao da napreduje u idealnim uslovima.
Šimšir treba da orezivati i đubriti u kratkim intervalima. Samo tri dana nakon grube rezidbe u proleće pravo je vreme za đubrenje šimšira. Na taj način brzo vraća snagu i postaje otporniji na štetočine.
Popularno drvo sa dugom istorijom
Zimzeleni Buxus sempervirens može se naći u jugozapadnoj Evropi, centralnoj Evropi, severnoj Africi i zapadnoj Aziji – i veoma je popularan. Mnogi baštovani se vraćaju biljci iznova i iznova, i to ne samo zbog mnogih opcija oblikovanja kao žive ograde ili pojedinačnog žbuna.
Naziv roda šimšira (Buxus) verovatno potiče od grčke reči „pyxis“, što znači cilindrična posuda sa poklopcem. U davna vremena, cilindrične posude za čuvanje i drugi kontejneri pravili su se od drveta šimšira.
Šimšir je popularan i zbog toga što, kao zimzelena biljka, unosi boju u baštu tokom cele godine i uz odgovarajuće održavanje i rezidbu uspeva godinama. Porodica šimšira (Bukaceae) obuhvata dobrih 70 vrsta širom sveta. Njegovi cvetovi proizvode mnogo nektara i polena, što ga čini posebno privlačnim za pčele.
Savršena lokacija
Postoji nekoliko aspekata koje treba uzeti u obzir prilikom sadnje žive ograde. Ako želiš da posadiš šimšir, izaberi mesto bez vetra. Svaki šimšir želi lokaciju koja nije previše osunčana, ali u isto vreme nije u senci. Ovo smanjuje rizik od opekotina i gljivičnih infekcija.
Za šimšir nije pogodno vlažno zemljište i mesta na kojima pada mnogo kiše – s druge strane, peskovito i glinovito zemljište je savršeno. Period od oktobra do početka maja je idealan za sadnju šimšira. Svako presađivanje takođe treba da se obavi u ovom periodu.
Snažne makaze za živu ogradu su savršene za orezivanje.
Optimalna nega šimšira pravilnim orezivanjem
Ako želiš da održavaš svoj šimšir, posebnu pažnju treba da obratiš na profesionalno orezivanje. Pored toga, pravi alat je posebno važan za orezivanje šimšira. Preporučujemo baterijske makaze za živu ogradu, kao što su STIHL baterijske makaze za živu ogradu HSA 60.
Pobrini se za to da su sečiva makaza za živu ogradu uvek naoštrena. Ovo obezbeđuje atraktivan rezultat rezanja i izbegava cepanje prilikom sečenja grana.
Posvećeni tvojoj bezbednosti: zaštitna oprema
Rad pomoću moćnih uređaja je zabavan i omogućava ti da nadmašiš sebe. Dobro je ako možeš da se osloniš na efikasnu i bezbednu zaštitnu odeću. Kada radiš sa uređajima kompanije STIHL, uvek nosi ličnu zaštitnu opremu. Više informacija potraži u uputstvu za upotrebu svog proizvoda. Dobro se upoznaj sa svojim uređajem pre prve upotrebe i isto tako pre svake upotrebe proveri da li je u besprekornom stanju. Najbliža STIHL specijalizovana prodavnica će na tvoju molbu pripremiti svaki uređaj za njegovu prvu upotrebu i pružiti ti savete o modelima i veličinama zaštitne odeće koju možeš isprobati na miru. Imaj u vidu da lična zaštitna oprema nije zamena za tehniku bezbednog rada.
Pomoćnici za održavanje šimšira
Orezivanje i održavanje šimšira kao žive ograde
Živa ograda od šimšira kao ivica bašte je i popularna i praktična: Raste posebno neprozirno – pod uslovom da se pravilno održava.
Prilikom sadnje i naknadnog održavanja postupi na sledeći način:
Pojedinačne sadnice šimšira posadi na razmaku od 10 do 15 centimetara u ravnom redu.
Zatim ih ostavi da rastu dok se ne postigne homogena gustina.
Sada uzmi makaze za živu ogradu i iseci šimšir u obliku trapeza tako da poprečni presek podseća na slovo „A“. Ovo omogućava optimalnu izloženost sunčevoj svetlosti te pojedinačne biljke mogu dobro da rastu.
Za ravan rez na vrhu, postavi dugačak komad drveta na željenu visinu, a zatim secite duž drveta. Zategnuti konopac može takođe poslužiti kao pomoć pri orijentaciji.
Orezivanje radi održavanja vršite jednom ili dva puta godišnje u julu i avgustu.
Pre nego što počneš sa orezivanjem šimšira, uverite se da se u živoj ogradi od šimšira ne gnezde ptice.
Ako preuzmeš baštu sa starom, neuređenom živom ogradom, nemoj se plašiti radikalnog podrezivanja. Pojedinačne biljke skrati na oko 1 metar, a izdanke na najviše 10 centimetara. Meseci februar i mart su idealni za ovo.
Takođe ne zaboravi da pođubriš svoju živu ogradu od šimšira i odložiš zelene reznice u kompost.
Umetnički šimšir zahvaljujući oblikovanju
Uz malo baštovanske veštine prilikom rezidbe, pojedinačno žbunje šimšira ne samo da se može održavati, već i transformisati u prave atrakcije, na primer kuglastog, piramidalnog ili spiralnog oblika. Međutim, kako je ovde posao nešto delikatniji nego sa jednostavnim orezivanjem žive ograde, preporučujemo da prvo koristiš ručne makaze za živu ogradu. Baštovani koji imaju iskustva sa šimširom brzo će postići vrhunske rezultate baterijskim makazama za žbunje.
- Počni od vrha i napravi četiri reza do horizontalne središnje linije kugle: napred, levo, desno i pozadi.
- Zatim uskladi izdanke između.
- Na kraju, ponovi tehniku odozdo i ukloni sve nepravilnosti.
- Prvo napravi šablon od žice.
- Stavi preko šimšira i odreži sve izdanke koji proviruju kroz žičanu mrežu.
- Na kraju, napravi nekoliko koraka unazad i proveri ujednačenost tvoje piramide.
- Proveri da li šimšir koji se orezuje već ima konusni rast.
- Jednostavno zaveži konopac na dnu stabla šimšira i položi ga u željeni spiralni oblik od dna do vrha žbuna.
- Zatim odreži što više izdanaka levo i desno od njega dok se ne pojavi željeni spiralni oblik.
Da bi šimšir zadržao svoj oblik, trebalo bi da orezuješ četiri do pet puta godišnje. Ovde takođe važi sledeće: Prvo proveri da se u šimširu ne gnezde ptice!
STIHL savet
Šimšir nije jedina biljka koju je moguće oblikovati, lepo oblikovanje moguće je i u slučaju drugih živih ograda, poput čempresa.
Održavanje šimšira: Opšte informacije o savršenom orezivanju
Generalno važi sledeće: Ako pada kiša ili se očekuju velike količine kiše, trebalo bi malo sačekati pre nego što obavite održavanje šimšira. Isto važi i za sunčane dane – oba vremenska uslova će oštetiti šimšir ako je tek orezan. Kiša može da dovede do truljenja reznih površina, dok u slučaju izlaganja sunčevoj svetlosti listovi – koji nisu navikli na svetlost – mogu da izgore od sunca i poprime smeđu boju.
Zato je najbolje da sačekaš oblačan dan za pravilno orezivanje šimšira. U vezi orezivanja: Bez obzira na to da li koristiš baterijske makaze za živu ogradu ili ručne baštenske sekače i testere, uvek ih drži pod blagim uglom kada počneš da sečeš. Proverite takođe da li su oštrice makaza oštre. Ovo sprečava prignječenja i pukotine, koje su otvor za prodor gljivica.
Održavanje šimšira zalivanjem i đubrenjem
Trebalo bi pođubriti šimšir već tri dana nakon rezidbe. Ovo će mu pomoći da brzo povrati snagu i istovremeno ojačati njegovu otpornost. Šimšir snažnog rasta i snažnog korena je takođe mnogo bolje zaštićen od mogućih štetočina.
Šimšir se zaliva direktno u koren.
U vezi sa štetočinama: Pravilno zalivanje šimšira je deo njegovog održavanja. Ako šimšir nepravilno zalivaš činiš ga podložnim gljivičnoj infestaciji. Stoga važi sledeće: Nikada šimšir ne zalivati odozgo preko listova, već samo u korenu. I po mogućnosti vodom iz bureta.
Uzgred, sveže zasađeni šimšir zahteva više vode u prve dve nedelje od onog koji je duže ukorenjen u zemlji. Koliko vode treba tvom šimširu varira od biljke do biljke i od lokacije do lokacije.
Kada se šimšir uspešno ukoreni, treba ga zalivati samo u toplim i suvim danima. Po pravilu, šimšir vodu dobija direktno iz zemlje. Najbolje je da proveriš tlo prstom: Ako je vlažno do dubine od 2 do 3 centimetra, sve je u redu.
Šimšir u saksiji – kako se menja održavanje?
Što se tiče orezivanja, šimšir zasađen u saksiju zahteva istu vrstu održavanja kao i šimšir posađen u zemlju. Međutim, ovde je potreba za vodom drugačija: Šimšir u saksiji se ne može snabdeti vodom i potrebno mu je redovno zalivanje. Dno saksije treba da ima rupu za odvod kako bi se sprečilo nakupljanje vode. Najbolje je staviti saksiju na postolje napunjeno krhotinama glinene saksije kako bi se sprečilo da se rupa za odvod zamulji. Inače, uvek zalivaj u korenu kao što je opisano iznad.
Šimšir i pravi način prezimljavanja
Šimšir je izdržljiv, pa o njemu zimi ne treba posebno voditi računa. Jedina stvar koju treba zapamtiti kod šimšira zimi je da ga zalivaš samo u danima bez mraza i da redovno uklanjaš sneg.
Drugačija je situacija sa saksijskim biljkama – ovde treba obratiti malo više pažnje. U saksiji, hladnoća direktno dopire do korena i napada ga sa svih strana istovremeno. Rešenje: Umotaj saksiju šimšira debelo u čepastu foliju za zimu. Ovo će pružiti izolaciju korenu šimšira pri niskim temperaturama zimi.
Nije dobrodošao: šimširov moljac.
Prepoznavanje bolesti šimšira
i suzbijanje štetočina
Koliko god da je šimšir lep, podložan je bolestima i štetočinama. Nažalost, održavanje šimšira u ovom kontekstu ponekad znači preduzimanje radikalnih mera. U nastavku možeš da pronađeš pregled najčešćih bolesti i štetočina šimšira i načina borbe protiv njih.
Šimširov moljac je poreklom iz Azije – po izgriženim listovima možeš prepoznati zarazu malom leptirovom gusenicom. Čim prepoznaš gusenice u svom šimširu, protiv šimširovog moljca se možeš boriti tako što ćeš ukloniti ove životinje sa biljke. Ako je infestacija već dobro uznapredovala, najbolje je podrezati zaražena područja. Odsečene grane treba spaliti ili ih odložiti u kućni otpad.
Smeđe, golo lišće i tamne pruge u šimširu: Ovo su indikacije zaraze gljivicom Cylindrocladium buxicola – jednom od najčešćih bolesti šimšira. Čim primetiš zarazu, stavi šimšir leti na sunčevu svetlost i umotaj biljku u plastičnu kesu. Posle jednog dana na vrućini, gljivica treba da bude gotova. Svoj šimšir možeš tretirati i proizvodima iz prodavnice ili ojačati krečom od algi. Ponekad je ovo dovoljno da se oslobodi gljivica i sačuva šimšir.
Ova gljivica je, na žalost, veoma agresivna – tako da se često ne može mnogo učiniti za šimšir sa jakim odumiranjem izdanaka. Cela biljka zaražena gljivicama šimšira i opalo lišće moraju se zatim odložiti, najbolje spaljivanjem ili profesionalnim kompostiranjem.
Stariji šimšir je posebno pogođen korozijom. Gljivica Puccinia buxi uzrokuje male, braonkaste mrlje na gornjoj i donjoj strani listova šimšira. Borba protiv korozije šimšira je vrlo jednostavna: Dovoljno je podrezati obolele izdanke i novi zdravi izdanci će ponovo izrasti. Da bi se sprečila dalju infekciju gljivicom, trebalo bi dezinfikovati makaze za živu ogradu nakon upotrebe.
